Iz dana u dan s tigricama

Evo nam naše teme za svakodnevne pričice o našim tigrićima.

Kod nas se brojčano stanje opet podiglo. Nakon što nas je Charlie napustio, dugo sam se nećkala bih li uopće dalje imala papigice. Ali virus je virus, a onaj s ljubavlju prema papigicama je izgleda jedan od jačih, tako da smo prije dana otišli po novog člana. Pa se k nama doselio Rudi (mm mu je dodijelio ime), slike stižu za koji tren..

Za sad se dosta svađaju, no slatka je Koko, kada se Rudi uzleti i ne zna natrag na krletku, ona poleti i pokaže mu put.. Kod Koko i Charlieja je trajalo dobrih 2 mjeseca dok se nisu onak kak spada sprijateljili, pa me baš zanima koliko će njima trebati. On je još skroz mlad, izlegao se 11.11. no fino samostalno papa i čisti se. E da, i ide na ruku već. Ako na ruci ima klope. Žena koja ih uzgaja ih od početka navikava na ruke, nema veliki uzgoj nego par parova pa joj nije problem. Tako da se nadam da će se brzo skompati i klinci s njim.

Evo i slikica.

Rudi






Koko

Evo kod nas se situacija polako smiruje. Sad već mogu po par minuta do pol sata sjediti jedno pored drugog i onda opet ljubav pukne pa se potuku. Dok su u krletki je gore, onda Koko naravno ima svoje teritorijalne prohtjeve, ali se Rudi ne da...

Klinci ih šopaju sa barom, budu se još i zdebljali. A Koko je na antibiotiku jer je dobila ružnu poliuriju i čak i proljev... Sad ide na bolj, na terapiji je još do petka. Prsti su mi izgriženi pošteno jer je moram hvatati i davati joj u kljun, a lijek je gorak i ne voli ga nikako... Tako da svaki dan predvečer imamo borbe... Razmišljam da je danas u rukavici uhvatim...

Preslatki su!

Nadam se da će Koko biti bolje i da ćemo uskoro čitati još o njihovim dogodovštinama.

Hvala! Baš mi jesu slatki, posebno sad kad se polako, iako puževim korakom, navikavaju jedno na drugo.

Koko je nešto bolje. Lijek joj sad dajem s rukavicom na ruci jer krvnički grize, a i sve bolje i spretnije bježi, pa postaje sve teže uhvatiti je za davanje lijeka. Još danas i sutra pa ćemo vidjeti, ne izgleda mi kao da su sve beštije pobijene...

Jučer je stigla nova pošiljka hrane, naručena od jednog gospodina koji prodaje dosta kvalitetnu hranu. Ove sve kupovne su brljavili, nevjerojatno. Uz to sam primijetila da je jako mali udio kanarinskog sjemenja u njima. A ovu hranu baš fino pojedu, ono baš bude sve puno ljuskica u hranilici, konačno. Tako da se nadam da će i to pridonjeti oporavku.

Da se malo javimo, izgleda da je za sad stabiliziralo. Preko dana su kakice koliko vidim ok, noćne budu ok prvi dio noći i onda još malo vodenaste pred jutro. Tako da ćemo sada probati s posebnim probiotikom za ptice koji smo dobili u maloj tubici od veterinarke, jedino je bed što ju moram hvatati za to, a već me se boji ko vraga... No eto, glavno da ozdravi do kraja.

Jedino me brine što dosta mrda repićem još dok diše, ali s druge strane leti ko zvrk, stvarno bez ikakvih problema, pa promatramo za sad.

Da nastavim sa svojim dnevnikom... Dakle izgleda se problem opet vraća, bude opet po par vodenastih kakica... Morat ćemo izgleda opet vetu. Ali probat ću prvo još jednom s probiotikom, iako ne vjerujem da će bitno pomoći...

Barem se njih dvoje puževim korakom privikava jedno na drugo. Iako ga ona još uvijek puno tjera. Najgore je kad sjedne na vrata kaveza i njega neće pustit unutra, pa on krene okolo se penjat ne bi li našao još koji ulaz... No eto, ima pozitivnih pomaka pa će jednog dana biti i ok.

A Rudi je stvarno lud i živahan sto posto. Nema kud neće probati sletiti ili igračke koju neće bar isprobati. To mi je baš drago, možda se i Koko opet razbudi nakon što se ulijenila dok je bila sa starčekom.

E da, jedini je problem što znaju biti jaaako glasni, kad se svade npr, ili ako ga ona ignorira, a ja rekla mužu da su u paru tiši... Pa me sad popreko gleda... Takda se i zbog toga nadam da će se uskoro sprijateljiti više i smanjiti glasnoću malo...

eee i kod vas je vrlo živahno! Mali je prekrasni buhtlić! Nadam se da će brzo naći zajednički jezik Iako su možda oboje onako vrlo dramatični karakteri pa im paše takvo druženje nadam se da nisu, radi muža ti

E majke mi, mene već izluđuju. Rudi onak iz čista mira krene drečat, punim pluštima ono njihovo kreštanje. Sreća pa mi mm radi preko tjedno, al nije ni meni ugodno kaj sam ljubitelj. A puno su i vani (sreća pa djeca još nisu puno vani u vrtu, ne znam kako ćemo to izvesti onda), tak da se može i izletiti i potrošiti višak energije...

A Koko opet krenula s vodenastim kakicama, poludit ću...

Kod nas i dalje nita novo. Papige i dalje punim plućima vježbaju drečanje i izluđuju ukućane. :-/ No Rudi me osvaja svojim ludorijama i jako je hrabar. Slijeće svukud i jako mu se sviđa naša zelena biljkica, pa ga tu moram pazit da je ne oglođe...

Napravila sam sama svoj prvi vijenac od vrbinih mladih grana. Pun je pogodak, Rudi ga rado obrađuje. A Koko izgleda više voli kad se drvo posuši, a će se strpiti jš koji dan... Imaju i jednu lopticu od vrbinih grana, to još moram pogledati kako se plete. Ovdje se mogu i preko neta kupiti vrbine grane za pletenje, ali samo velike količine... A u prirodi se samo ograničeno smiju brati zbog nekih zakonskih propisa...

Moram napraviti par slikica, dok je vijenac još čitav...

Kako si onda nabavila te vrbine grane? Daj slikicu! ..Ako se odvažim da se okušam u pletenju

I ja sam Bubiju znala praviti takve vijence od vrbinih grana i on ih je obožavao, uvijek bi ih izgrizao do neprepoznatljivosti. Baš ću se ovih dana prošetati s Lussy na pampas da naberemo novih grana, daleko od prometnica. Inače, baš se približava Bubijev 5. rođendan pa sam mu prije nekoliko dana naručila neku fora foraging igračkicu i neki drveni balkončić za krletku, pa me baš zanima kako će reagirati na to

Evo malo slika da vidite Bubiku Da ne bude zabune, znamo da je Bubi ženkica, ali kad smo ga (ju) kupili, rekli su nam da je dečko i imao je plavi nosić, ali sa otprilike godinu dana nosić mu je posmeđio, kaže veterinarka iz Pet centra da je se zna dogoditi da im se to dogodi sa zakašnjenjem, i da se ne brinemo. Do tada smo se mi svi već (pa i on/ona) navikli na ime Bubi i na govorenje u muškom rodu, pa je tako i ostalo. Mislim, njemu (njoj) i tako ne smeta

Koja sam ja zgodna curica! Koliko sad već ima godina?

Malo sam zbunjena s tim vrbinim grančicama.. Našla sam nekakva stabla s tim cica-macama u nastajanju, ali meni to ne sliči na vrbu. Previše mi je stablasto za moj ukus.. Jel bi bolje bilo pričekati da olistaju pa onda uzimati ili može i sad?

Moje grane nisu imale cica mace još (ovdje je dosta hladnije nego u hr), sam znam od prošle godine da je to sigurno vrba, pa sam zato nabrala. Slike su mi na fotiću, probat ću ovih dana prebaciti. Našla sam na youtube-u video primjer kako isplesti, stvarno nije teško nimalo i traje 5 minuta za 1 vjenčić. Al cica mace ne smetaju inače, jedino možda bude teže isplesti malo.

Bubi je fakat super model, slik su super, budem sigurno koju uzela za portal kad zatreba. <